[Serbiangnome-lista] Tehnicki predlozi za "razresenje" (bilo Re: [kde-yu] O imenima programa)

[Danilo Segan]

недељa, 20. јул 2003. 18:38:52 CEST — Toplica Tanasković написа:
>         Vidi, tu i jesi i nisi u pravu. „Netskejp“ je OK, ali šta da
> radimo sa Konqueror pretraživačem ili još gore Konsole, KMail, KNode, 
> KEdit, KWrite, KSpread, KWord...

Meni se baš sviđa „Kreč“ (za KWord) ili „Kuređivač (teksta)“ (za KEdit) 
(da oprostite) — ako se prevodom dobije naziv koji kvalitativno opisuje 
sam proizvod, ne znam zašto ga ne bismo koristili ;-)

Nemam ni ništa protiv „KPošta“, „Kosvajač“ ili „Konkveror“, itd.

Ipak, od svih tvojih primera, mislim da bi najbolje izgledalo „Konzola“ 
umesto „Konsole“ (opet, isti slučaj kao i „Kancelarija“, čak i bolji) — 
„k“ je na početku, i sve u redu. Ako postoji iko na ovoj listi ko 
zaista odatle ne može da prepozna o čemu se radi, žao mi ga je ;-)


>         Smatram, da ono što se može transkribovati ili ima smisla,
> treba transkribovati, a ono što ne može, ostaje tako kako jeste.

Zapravo, to je i moje mišljenje. Uostalom, to je opcija 3 („od slučaja 
do slučaja“) u glasanju o stranim nazivima na
  http://prevod.org/glasanje/strani-nazivi

> > Ali, ako se prevodi na srpski, onda se prevodi na _srpski_, a ne na
> > „srpski“, odnosno anglo-srpski ili šta već.
>
>         U potpunosti se slažem, ali pogledaj još jednom početak poruke.

I zbog svega toga, kako je jasno da postoje dve značajne (po broju) 
grupe, od kojih u jednoj žele da se sve piše ćirilicom, u drugoj da se 
nazivi obavezno pišu latinicom u originalu, mislim da treba da 
pronađemo šta je to što čini tu kvalitativnu razliku u izboru.

Ako se npr. većina onih koji imaju stav da nazivi treba da ostanu 
napisani latinicom, takođe poklapa u većoj meri sa onima koji smatraju 
da je bolje da računarski programi koriste latinicu i u prevodu, onda 
je najbolje uraditi sledeću stvar, čim budemo imali dovoljno ljudi i 
mogućnosti za to:

 - ne koristimo transkripciju za prebacivanje iz latinice u ćirilicu, 
ili obrnuto; konverzija se obavlja ručno, s tim što se formiraju dva 
tima (latinični i ćirilični) koji međusobno sarađuju (ipak je većina 
prevoda istovetna)

ili, rešenje koje teorijski može svakoga da zadovolji

 - napravimo odgovarajući „jezik za označavanje“ (markup language) 
kojim se dobija osnovni prevod, a pored kojeg svako može da drži svoju 
bazu stranih naziva na osnovu koje se generiše konačan rezultat


Prvi način (pravljenje dva tima, gde neko može biti i u oba tima) je 
lako rešenje, ali zahteva dosta angažovanja.

Drugi način na izgled je lepo rešenje, ali ne tako jednostavno. Naime, 
neka koristimo sledeći jezik za označavanje ([padež:<reč>]):

  "Iz mog [3:<Evolution>] sam izvukao tvoju adresu."

Da su oblici „Evolution-a“ i „Evolucije“ istog roda, sve bi bilo u redu 
(samo bi se ove dve varijante izvlačile iz posebnih baza stranih 
naziva). Ovako, dobijamo prevod koji je ispravan samo u jednom slučaju:

  "Iz mog Evolution-a sam izvukao tvoju adresu."

dok u drugom zvuči smešno:

  "Iz mog Evolucije sam izvukao tvoju adresu."


Za sada, to možemo rešiti držanjem kompletnog imenskog dela zajedno, pa 
bismo imali:

  "Iz [3:<moj Evolution>] sam izvukao tvoju adresu."

Ovo bi moglo da radi, ali problem je što se opterećenje prevodioca 
znatno uvećava, i gubi se mogućnost za držanjem jednostavne i lepe baze 
stranih naziva koja sadrži samo englesko ime, i sedam padežnih oblika 
prevoda. Takođe, mogli bismo i da uključimo oba prevoda na isto mesto, 
pa da nekim programom biramo koji želimo:

  "Iz [<mog Evolution-a>:<moje Evolucije>] sam izvukao tvoju adresu."

Opet, ovde je potrebno dosta posla da neko sebi izabere prevode, i lako 
su moguće greške (npr. izabere jednu varijantu u gornjem slučaju, a u 
sledećem izabere „tvog Evolution-a“; naravno, ako hoće samo jednu 
varijantu, a ne da kombinuje, onda je lako). Ipak, ja želim da 
kombinujem, znači, meni će biti teže ;-)


U zvanični KDE/Gnom bi išla samo jedna varijanta, određena npr. 
glasanjem korisnika, a ko želi, lako bi mogao da sebi postavi željenu 
varijantu. Opet, cena je više rada za prevodioce, ali ja sam spreman i 
na to, ako ćemo time izbeći (nepotrebnu) prepirku.


Ipak, na ovaj način ne rešavamo problem, već pre bežimo od problema (ne 
dobijamo jasno rešenje u našem jeziku). Međutim, mene niko sada neće 
ubediti da se izbor može učini unapred (ne volim takvu vrstu 
doslednosti u jeziku: dosledan jezik, znači dosadan jezik :-) — uvek 
volim da vidim kakva je reč, šta se gubi, a šta se dobija njenim 
prevodom, itd. Što se tiče pisma, mislim da se svaki naziv koji je 
„izgovorljiv“ može napisati ćirilicom bez problema, tj. transkribovati. 
Problem su skraćenice u nazivima, ali to je potpuno drugo pitanje (i tu 
imam i drugačije mišljenje).


Pa, vasa misljenja i primedbe?


Živeli,
Danilo