Re: [Serbiangnome-lista] Stilovi i prevodi

[Danilo Segan]

субота, 06. септембар 2003. 21:18:26 CEST — Urke MMI написа:
> Pozdravljam sve prevodioce,

> Znači, prvo:
>
> Šta od ovoga izabrati:
> 1a) Koliko puta treba da ponovim  -  1b) Koliko puta trebam da  
> ponovim
> 2a) To bi trebalo ostaviti        -  2b) To treba da se ostavi
> 3a) Ne mogu učitati               -  3b) Ne mogu da učitam
> 4a) Želite li da izađete          -  4b) Da li želite da izađete
> 5a) Morate uneti adresu           -  5b) Morate da unesete adresu
> 6a) Ne mogu se povezati           -  6b) Ne mogu da se povežem

3 i 6 sadrze jednu istu nedoumicu, s tim sto glagol "povezati" ide uz  
"se" ("povezati se" nije isto sto i "povezati"). U 3 je "bolje" 3b), a  
u 6 6b). Slicno je i sa 2 i 5, gde se infinitiv koristi u a)  
varijantama, a "da <glagol>" u b).

Razlozi ovoga su prosti -- konstrukcija sa infinitivom je retka u  
govoru, i ljudi je kod nas koriste samo kada zele da izgledaju  
"pismenije" i da pisu "knjizevnije" ;-)

Uostalom, nju je teze i razumeti (kada ste culi nekog da kaze "ne mogu  
pojesti toliko hrane"; uglavnom je to "ne mogu da pojedem toliko hrane" ;-).

Znaci, ostalo nam je 1 i 4 ;-)

Za 1 nisam siguran (bice mi neophodan neki izlet u pravopis), ali moj  
je *osecaj* da treba 1a). Ipak, nisam siguran.

Sto se 4 tice, razlika je prakticno samo u redosledu reci ("Zelite li",  
"Da li zelite"), i ne vidim neku preteranu razliku. Mislim da je  
potpuno svejedno za koji se oblik odlucis, a cak i sumnjam da je  
korisno biti dosledan u ovakvom pogledu (previse doslednosti, s/le/a/
-> dosadnosti :).

> Drugo, sakupio sam neke prevode koji nisu skorije pomenuti, pa bih ih
> izdvojio, i to:
>
> command line    - komandna linija

Nazovimo ovo klasicnim "prevodom". Ja mislim da je nekome ko *ne*  
koristi racunar mnogo jasniji izraz "naredba" ("izdaj naredbu racunaru  
da obrise datoteku", ili "naredi racunaru da obrise datoteku") -- nema  
potrebe da se uci "komanda" u novom kontekstu (posto je kod nas to uslo  
u upotrebu samo za vise institucije u lancu naredjivanja).

Cak stavise, sumnjam da je slucajnost to da se i u engleskom jeziku sa  
"command line" oznacava "lanac naredjivanja", ali ne bih isao toliko  
daleko sa prevodom, posto to onda postize suprotno od zeljenog (ljudi  
pocinju da ne razumeju ;-).

Znaci, ja bih se odlucio za "linija za naredbe", "linija naredbi",  
"linija za naredjivanje", ili, nalik tvome, "naredbena linija".

> external editor - eksterni uređivač (teksta)

Mada je "eksterni" u sirokoj upotrebi kod nas, ne znam sta je lose sa  
srpskom reci "spoljasnji" ili "spoljni" sa istovetnim znacenjem.

> folder          - direktorijum
> directory       - direktorijum

Ok, ovo je svima poznato da nije lako resiti, a u svakom slucaju se  
svodi na strane reci (katalog, fascikla, direktorijum, folder,...) --  
pa cemo da koristimo onu rec koja je uobicajena u POSIX sistemima:  
direktorijum.

> temporary file  - privremena datoteka
da, to i nije nesto "cudno" ;-)

> encoding        - kodiranje

Najbolje sto i meni pada na pamet.

> custom          - prilagođen

"Prilagodjen" ili ponekad "po izboru".

> sort            - poredak
> pane order      - poredak okvir

Ovde je problem "pane", a ne "order". Nezgodno je to prevesti kao  
"okvir", zato sto se "frame" dosta cesto koristi. Mozda je prihvatljivo  
reci "odeljak" u smislu "odeljak glavnog prozora" (usput, odeljak/ 
section se ne koristi u prozorima, pa necemo preopteretiti izraz)?

> (action) state  - stanje (akcije)

action = delovanje, radnja ;-)

Znaci, "stanje radnje" :)

> expand thread   - razgranaj nit rasprave
> colapse thread  - skupi nit rasprave

Neko mi je jos ranije rekao da kod nas "nit" i nema mnogo smisla u vezi  
sa raspravom. Inace bih prevodio "thread" kao "tok" (kako tece  
rasprava), a ovo gore samo kao "razgranaj raspravu" i "skupi raspravu".

> scrolling       - klizanje

Jos jedan nezgodan izraz. Ne bi bio toliki problem da se prihvati  
klizanje, da ne postoje i cesto se koriste "slider" elementi, tj. PRAVI  
klizaci ;-) Kada mogu da izbegnem upotrebu "klizanja" za "scrolling",  
to uradim pomocu "pomeranja" (npr. 'pomeri sadrzaj gore' za 'scroll  
up').

> create          - napravi
> character       - znak
> charset         - skup znakova
> separator       - razdvajač
> delimiter       - razdvajač
> bold            - masno
> italic          - kurziv
> underline       - podvučeno
> estimated       - procenjeno
> parse           - obrada
> convert         - pretvori
> optional        - ostalo/neobavezno
> version         - izdanje
> web browser     - čitač veba

Sve kako bih i ja, s tim sto "create" moze i na druge nacine, a mozda i  
"delimiter" moze drugacije od "separator".

> font            - slovni skup (da li da prihvatimo ovo?)

Za sada ne. Mozda kasnije, a i nisam siguran u ovaj deo "skup". "Slog  
slova" mi se cini prikladnijim: da li neko mozda zna nekog starog  
stampara u Srbiji koga bismo mogli da priupitamo kako zapravo nazivaju  
to?

> profil          - postavke

Sudara se sa "preferences" (najcesce u mnozini) = postavke.
Ja bih izabrao "skup podesavanja" (posto to i jeste, opisno) ili "skup  
postavki", a ne bih se ni protivio davanju novog znacenja reci "profil" (pa  
onda kazemo: "grbav ti je nos iz profila" :-).

> invert          - preokreni

Ili "izvrni"

> restored        - povraćeno

Hehehe... prevedi: "I restored my data". Ja bih ipak uzeo samo izraz  
"vratiti", da ne bude:
 "Povratio sam moje podatke" ;-)

> resume          - pokreni (prenos)

Hm, zar ovo nije "nastavi", ili "produzi"?

> homepage        - domaća strana

Ili prevod pomocu dva izraza: "licna stranica" za "homepage" u tom  
smislu, i "pocetna stranica" za drugi smisao.

> newsgroup       - diskusiona grupa

Ma "raspravljacka skupina" :-)

> mailing list    - dopisno društvo

Da, zvuci zanimljivo (to je cini mi se Filip jos ranije predlozio u  
dopisnom drustvu "Nase pismo"), ali je problem sa razumevanjem (kada  
sam to bio stavio na *pocetnu* stranicu prevod.org, dobijao sam poruke  
sa pitanjima gde se prijavljuje na listu :-().

> headers         - polja zaglavlja (kod mail i news poruka)

*Samo* zaglavlja je dovoljno. To kod nas i inace oznacava polja u   
zaglavlju, kao i njihov sadrzaj, te nema potrebe objasnjavati.

> e-mail          - e-pošta/(e-pismo ili e-poruka) *

Da, mislim da bismo mogli da koristimo sva tri izraza, bez potrebe da  
bilo koji iskljucimo (narocito ako navodimo "e-" na pocetku; ne znam  
jos nikoga ko bi razumeo "e-pismo", a ne "e-poruka", ili obrnuto :-).

> organization    - organizacija

Ako nije u smislu institucije, moze i "uredjenje" (kao u "system  
organization" = "uredjenje sistema").

> empty/erase cache - isprazni ostavu

Zanimljivo pitanje je izraz "cache". Mislim da je "ostava"  
odgovarajuca, a cache se cesto koristi, pa bi valjalo imati  
odgovarajuci prevod. Mislim da je za ovo veoma bitan
prevod.org/recnik/cache, i tu taj tvoj prevod "vodi". Ih, moracu da  
menjam jos gomilu mojih prevoda ;-)

No, nema jos nikakvih odluka, ali se *preporucuje* upotreba  
"ostave" ;-)

> Buni me ovo: character encoding

Vrlo nezgodno. Zapravo radi se o "preslikavanju znakova" (kodiranje je  
vrsta [najcesce bijektivne, tj. 1-1 [injektivna] i na [surjektivna]]  
funkcije, ili na srpskom, preslikavanja).

Mada jos niko nije dao ovaj predlog, da li ga iko smatra zanimljivim i  
prihvatljivim? Dodao sam u recnik i taj moj predlog.


Evo jos da se pravdam malo: ovo gore su *moja* misljenja, i nisu  
nikakve "odluke".

Ziveli,
Danilo